Површина обрађених винограда на острву Самосу је око 14.000 ара. Више од 98% је засађено сортом Бели мушкат са Самоса, грожђе са ситним зрном, које се сматра најплеменитијим изданком велике породице мушкатног грожђа. Од њега се праве слатка вина изванредног квалитета са ознаком географког порекла „Самос“.
Виногради су полупланински и планински на тлу средње плодности. У свом збиру су суви, формирани у ниску купу и пружају се по целом Самосу, али највише по обронцима планине Амбелос, на надморској висини чак и до 900 метара. Просечна старост винограда на Самосу је 30 година, али постоје и виногради који су старији од 100 година.
Мошкатно грожђе се гаји у „степенима“ (старинске степенасте каменом зидане терасе) сазидане тако да задржавају и да дренажирају драгоцено земљиште, стварајући на тај начин низ од узастопних уских трака земље, где често не стаје више од једног низа лозе. Приноси по ару су ниски и не прелазе 1.000 килограма грожђа по ару.
Изузетно земљиште (шљунковито, од шкриљаца и са великом способношћу дренаже), у комбинацији са микроклимом која је повољна за гајење винограда и повољним утицајем морске ауре, пружају грожђу могућност да постепено сазри, што даје посебан 
карактер ароми и висок проценат шећера који одликују ову врсту.
Висока киселост и богати минерални садржај стварају један хармоничан резултат.
Годишња производња достиже око 5.000 тона вина.
СОРТА
Краљевска сорта је Бели мушкат са Самоса(«muscat blanc à petits grains») или „мосхуди“. У питању је племенита сорта лозе, која је доста распрострањена у Медитерану. Иако се може наћи и у другим деловима Грчке и у свету, где се такође од ње праве слатка вина, само се на Самосу пројављује њен најбољи карактер.
Бели мушкат прекрива скоро 98% винограда на острву Самос. Остатак површине деле црвене сорте – „ритино“, „фокиано“ и „августиатис“.
